Britansko upozorenje: Ako nas EU kazni zbog Bregzita...

Nakon zvanične najave početka Bregzita, započinju pregovori između Velike Britanije i 27 zemalja-članica Evropske unije. Glavno pitanje pritom glasi: koliko Britanci moraju da plate za razvod? Već sada se spominje suma od 60 milijardi evra, koju Brisel želi da ispostavi kao račun Velikoj Britaniji.

Velika Britanija svake nedelje uplaćuje u Brisel 350 miliona funti. To navodno rasipanje novca, zagovornici Bregzita su, tokom kampanje za referendum o izlasku iz EU, svakodnevno kritikovali. To je podatak koji se zadržao, iako su se zagovornici EU žalili da ta svota ne uzima u obzir popust koji imaju Britanci, niti to koliko zemlja dobija iz briselskih blagajni. Odluku glasača koji su podržali Bregzit, premijerka Tereza Mej interpretira na sledeći način: "Verujem da su oni vrlo jasno pokazali da ne žele da i dalje, godinu za godinom, plaćaju enormnu svotu za Evropsku uniju." I njena vlada i Gornji dom Parlamenta angažovali su pravnike da provere pravno stanje i – došli su do sledećeg zaključka: čim Velika Britanije istupi iz EU, ona više nije obavezna da plaća nijednu jedinu funtu Evropskoj uniji. Poslanik torijevaca Džejkob Ris-Mog kaže: "Nemamo nikakve zakonske obaveze prema EU."

Bregzit će verovatno biti okončan do proleća 2019. godine. Ipak, tekući budžet EU obuhvata vremenski period do 2020. godine. Za taj proračun glasala je i Velika Britanija, i tako se obavezala na isplatu novčanih sredstava – tako na to gleda Brisel. A onda, tu su još britanski službenici koji rade na poslovima EU i čije bi penzije London takođe trebalo da pokrije. Žestoki zagovornik Bregzita Ris-Mog ipak kaže: "To su odlični preduslovi za početak pregovora." Velika Britanija je trenutno, nakon Nemačke, drugi najveći neto-platiša. Ukoliko London uplaćuje manje novca, onda – ili zemlje koje plaćaju moraju da plaćaju više, ili zemlje koje primaju novac moraju da primaju manje. Evropska unija u celini ili zemlje-članice pojedinačno, mogle bi da tuže London ukoliko ne podmiri račun za izlazak iz Unije. Ipak, premijerka Mej može ka tome da ide opušteno u susret – ako je suditi po ekspertizi domaćih pravnika, kaže baronica Kišver Fokner, članica Gornjeg doma Britanskog parlamenta: "To je deo pregovora, ali to jača poziciju britanske vlade."

Britanci verovatno žele da i nakon izlaska iz Evropske unije ipak profitiraju od nekih evropskih programa, poput onih na području nauke i istraživanja. I da sebi takođe, nakon planiranog izlaska iz unutrašnjeg tržišta, obezbede najbolji mogući pristup, kako je to izjavila ministarka unutrašnjih poslova Ember Rud: "Moramo da težimo najvećem mogućem pristupu zajedničkom, unutrašnjem tržištu. Ne znamo koliko to košta, ali upravo o tome bi trebalo pregovarati." Ministar spoljnih poslova Boris Džonson kao uzor navodi Margaret Tačer. Ona je 1984. godine iznudila popust za Britance od iznerviranih evropskih partnera: "Prisetimo se samita iz Fontenbloa 1984. godine, kada je Margaret Tačer zahtevala nazad svoj novac. Verujem da je upravo to ono što ćemo i mi dobiti." Verovatno će sukob oko novca biti tema tek na samitu Evropske unije krajem 2018. ili početkom 2019. godine – nakon celonoćne partije pokera.

Britanija-Nemačka Britanija dobitnik. Nemačka gubitnik.

Sigurno da nije sve med i mleko kao sto neki tvrde, lako je politicaru ako dobije vecinu u zemlji odresene su mu ruke. Sve izgleda vrlo jednostavno jer se nestavlja u prvi plan narod i drzava vec sopstveni i partiski interesi. Ulaskom u EU zemlja i tako gubi suverenitet.

Mnogo ljudi u Srbiji nezna Za Clanarinu koja se placa Eu Kada Sam to jednom I napisala stigli su smijesni I zalosni od neznanja komentari kao " pa nije ti to club" it'd... Malo ljudi zna cijenu clanstva u Eu....dobijes Za razvoj u pocetku a onda stizu racuni - izlazak preskup Za male zemlje...prakticki nemoguc jer ih dovodi u veeeliki minus.... Za Britance je ok...oni imaju odakle da plate...